Ukras na dan

Volim decembar. Što su novogodišnje pripreme intenzivnije, gužva veća, svetla šarenija, jače osećam poziv iznutra. Ne pravim novogodišnje rezolucije, zahvaljujem se darovima vrednim buđenja svakoga dana u ovoj, za mene jubilarnoj godini. Svemu što me je radovalo i svemu iz čega sam učila.

Volim decembar, jer tada sve miriše na kolače, cimet i kuvano vino. Decembar je sav od zagrljaja i druženja. Magičan. S ukusom pečenog kestenja. Volim što u decembru simbolično kitimo jelku ukrasima koje pravimo.

Neki su od glinamola. Presvučeni dekupažom i bojeni akrilnim bojama. Uz druženje s tetkom.

Tu su i papirne kugle i šarene krep zmijuljice. Preklapale smo crvenu i plavu traku  – levo, gore, desno, dole – dok nismo stigle do njihovih krajeva. Dušika je onda uhvatila krajeve traka, podigla ručicu, a iz nje se u pravcu poda izmigoljila Šarka. Kakvo iznenađenje i oduševljenje je usledilo. A potom i čitavo selo šarenih zmija.

Pravile smo papirne cvetiće, zvončiće i srca od kartona. I naravno šargarepu za Duška Dugouška.

Deda nam je umesio figure od gipsa, a mi smo bojile.

Umesto ukrasnih traka i lanaca iz radnji, pronašle smo crvenu vrpcu na koju smo nanizale zlatne dugmiće iz bakine čarobne kutije.

A od ping-pong loptica napravile smo lampione.

Ukrase dopunjavamo iz godine i godinu. Baš ove rodila se vila Anđelka.

I tako… Jedna posve autentična i zabavna jelka uveseljava naš dom. Priča milion priča. Prkosi komercijalizaciji praznika, podseća na darove ljubavi, druženja, bliskosti i povezivanja. Na ono vredno i dragoceno. Na dela kojim ukrašavamo naše živote dan po dan.